Život je stvoren zahbaljujući tebi

Nije to bilo sad', ali se śetih. 
Dok sam śedio na jednoj klupici, čekajući druga, pogled mi je vrdulao sa svih strana. Bilo je jedno drvo. I na njemu mali milion grana, grančica i listova. Bilo je to drvo malo sasušeno. Znam, teško je opstati ubovome vrijemenu. Ko zna šta je sve udaralo po tome drvetu. Kiše, snjegovi, mećave, oluje... Uvjek postoji nešto što ti ne dozvoljava da izrasteš snažno iz korijena. Tako ti je i kod ljudi.
Ali, na drvetu je bilo nešto interesantno. Jedna jabuka. Jaka. Zelena. Zrela. Samo ona. Jedna jedina. Bila je jaka, izborila se za ono što je željela. Pored svega, istrajala je. Pokazala je zube i borila se. Svaka joj čast. 
Tako je i kod ljudi. Budi takav. Ne daj životu da te slomi. Slomi ti njega. Nijesi ti stvoren da bi živio. Nego je život stvoren zahvaljujući tebi.