Tuga

Śedio je na ivici velike litice i tako razmišljao šta dalje. Velika tuga je obuzela njegovu dušu. Pa, čak ni graciozni letovi ptica, žagor ðece u podnožju nijesu mogli da ga oraspolože. Plač. Nije sramno plakati. Plakati umiju samo najjači ljudi. Ne plaču oni, zato što su slabi, nego zato što su jaki. 
Naišao je stari čoban, koji je čuvao ovce i primijetio. Primijetio njegpv plač, jačinu i tugu. A i prepostavljao je šta želi uraditi. Prišao je i izgovorio:
"Nije kompletan čovjek, koji nije otkrio veliku tugu. Veliki ljudi nastaju iz velike negative."
Okrenuo se i nastavio svojim putem. Za ovcama. 
I postao je ovaj posle. Veliki čovjek. Da bi bio kompletan, stisni zube i prihvati sve.