Zaklopim oči

Kad' se probudim, zaklopim oči. Još jednom. Poželim da sam neðe. Neðe drugo. Samo ne oðe. Znaš, oðe je sve drugačije. Oðe nema života. Ljudi žive pogrešne živote u pogrešne gradove. Niko ne zna ko je. Šta je?! Ðeca? Njima je danas najgore, pored nas. Kad' se probudim, zaklopim oči još par puta. Dobro ih protrljam, kao dijete. Želim ići u Zemlji Čuda. Alisa? Čuješ li me??? 
Oðe ja nijesam ja, ti nijesi ti. Drugačije me oblikuju, a tebe gledaju onako kako oni žele. 'Oćeš samnom? Kod Alise? Bićeš ono što jesi. Kad' se probudim, zaklopim oči. Jako ih stisnem i "nestanem". Barem ja tako mislim. I dobro je. A, dok ne zaspem ponovo, idem ulicama praveći se da me niko ne vidi. Glumim duha. Šta ću. Moram. 
Alisa, očeluj me. A, ti? Želiš li samnom?