Ljudi su tako navikli

Ljudi. Navikli su da režu. Kasapi. Da režu sve dublje i dublje. U duši. Puštam ih. Neka rade šta žele, jer su nepromijenjivi. Ja ću uvjek naći snage da se oporavim. Navikao sam ja na to. Navikao sam i na takve ljude. Mnogo ih je. Makar oko mene. Neka rade šta žele, neka razdiru. Duboko. Ja se samo osmijehnem, znaš? A, ponekad' im izgovorim i po koju riječ. Lijepu. Pa, neka se oni vide sami sa sobom. 
Takvi su ljudi. I zabijaju noževe u leða. To znate. I to ih puštam. Ma, neka bodu. Neka upiru najjače! I od toga ću se oporaviti. Izliječiću se ja od svega. Takav sam. Neka znaju. Samo se pitam jedno? Kako će se oporavljati oni, kad' ja povadim sve te noževe iz svojih leða? Kako će se ośećati, kad' ja ubodem?