Moguće, vrlo moguće

Moguće je, vrlo je moguće, da je sve neđe zapisano. Čitav naš život. Od početka do kraja. Ne znam, na neki način možda i vjerujem u to. Onda, nekima je zapisano da uspiju u životu. A, nekima je suprotno. "Od kojih sam ja? U koju grupu pripadam?", uvjek sam se pitao. A, onda sam odlučio. Bez obzira u koju god grupu da pripadam, uspijeću! Znam to. Iako mi možda nije suđeno, ja ću tu sudbinu preokrenuti i uspjeću. Znam sebe. Za mene kraj ne postoji. Ni u čemu. Takav sam. Ako ikad' dođem do nečega i pomislim da je to kraj, preokrenuću sve. Od toga kraja apraviću novi početak. Sudbina?! Šta je to?! Za mene to ne postoji. Postojala je dok sam bio mali i dok su mi veliki pričali o njoj. Za mene ona ne postoji, sve je moj izbor. Ko sam, šta sam i koliki sam zavisi samo od mene. Daću životu značenja. Vjerovaću da sam veliki i to ću jednog' dana postati!