Pogledaj sebe

Da bi shvatio sebe, pogledaj se u ogledalo. To si ti. U trenutku, kad' se pogledaš, kad' pomisliš na to ko si, u glavi ti se prevrću slike. Listaju se kao film na starinskoj traci, bez prekida i odreðenim tempom. Dugometražni film, jer... Život je dug film. Najduži od svih. U trenutku puštanja trake na velikom bijelom platnu, vidiš sve. Kao publika u bioskopu. Vidiš tvoje prijatelje, vidiš sebe meðu njima i... Shvataš ko su oni. Ko si ti. Vidiš sebe dok plešeš uz tvoju najmiliju pjesmu i shvataš ko si, jer pjesma mnogo govori o čovjeku. Vidiš svoje bivše ljubavi sa tobom i śetiš se svih trenutaka. I shvatiš ðe su oni griješili, a ðe ti. Vidiš sebe, u polu zamračenoj sobi, pored kamina uz neki čaj, kako čitaš najdražu knjigu. Knjiga si ti. U potpunosti. Sve to traje kratko, a dugo je i dešava se baš tu. Pred ogledalom.
Mnogi sociolozi i drugi naučnici kažu da je ogledalo falsifikat, kič i da... Ma, po njihovom, tu ništa ne možete viðeti. Ali, ja ne mislim tako. Ogledalo si ti. Tu se najbolje vidiš. Ono je prolaz za tebe. Za tvoju unutrašnjost. Ogledala nikad' ne lažu.