Muzika nije umjetnost

Bio je to jedan divan hotel. Kažu da je meðu boljima u Parizu. A, možda i najbolji. 
Na samom' ulazu, u velikom holu nalazio se koncertni klavir. Specifican. Nije bio iz sadašnjeg vremena. Ko zna, koliko ljudi dnevne proðe pored njega. Dok sam śedio u lokalu, koji je u sklopu hola, tik uz klavir, baš sam razmišljao ds li iko svira na njemu?! U koliko sam pomislio to, prišla mu je starija gospoða. Śela i zasvirala. Trajalo je to. I svi su uživali u tome i zahvalili se uz veliki aplauz. Izvinula se svima, što oh je prekinula u razgovorima, ali kako kaž morala je zasvirati. Prišao joj je jedan, predpostavljam da je vlasnik hotela, i zahvalio joj se što jepored ostale umjetnosti koju pośeduje hotel ona upotpunila i još jednom. Muzikom. A, ona mu je odgovorila: "Muzika nije obična umjetnost. Sve umjetnosti uljepšavaju prostor, a muzika vrijeme."
Pa, da. Muzika nije umjetnost. Ona je nešto više.