Ko sam ja? Zašto sam ođe? Kome trebam?

Jutra počinju sa: "Ko sam ja?"
Stvarno treba postaviti to pitanje. Stalno. Dobro, ne bas stalno. Skoro stalno. Svako drugo jutro. Ili možda treće? Pogledao sam se u ogeldalo i pitao sam se to. NIjesam znao odgovor. Teško je odgovoriti na to, jer... A, ko si ti? 
"Zašto sam ođe?" U ovome popodnevu. Na ovoj planeti, u ovome univerzumu. Koji je moj zadatak? Da živim? Ili da preživljavam. Na to će ti malo ko odgovoriti, jer... A zašto si ti ođe?
Onako umoran, nakon čitavog' dana, legneš u krevet. U tišini, družeći se sa prijateljem, plafonom. I pitaš, ono najbitnije pitanje: "Kome trebam?"
To je ono pitanje, koje čovjeka prati tokom cijelog' života. Nikad' ne možeš znati to sam. 'Ajde, ova dva prošla pitanja i možeš. koliko toliko. Ali ovo... Nikako. Dok ne dođe taj neko kome trebaš. Na njega je najteže odgovoriti, jer... A, kome trebaš ti?
Upravo ležim, gledam u druga i pitam se... Kome trebam?