Čuvaj to

Izašao sam danas sa drugom u kupovinu. Kupovinu lopate. Za snijeg. Poveo je mene, kaže: "Koliko toliko bolje se razumiješ od mene", a ja skoro pa i ne znam kako izgleda lopata. Miješam je sa motikom. Šalim se. Znam kako izgleda. Valjda. 
Kad' smo ušli u jednu prodavnicu, izbor lopata je bio preveliki. Iskreno da kažem, ni ja sam nijesam očekivao toliko lopata na jednom mjestu. Snijeg je, pa 'oce da zarade. Pored svih tih lopata, koje liče jedna na drugu, razlikovajući se samo po boji, ja "iskopah" jednu sasvim drugačiju od ostalih. Ova je bila, nekako... Posebna. Stvarno je bila drugačija. Drugačija drška, drugačiji onaj dio dolje. O boji da ne govorim. Nije imala cijenu, a radnik je rekao da odemo do kase, ako želimo da je uzmemo i da joj je cijena duplo visočija od ostalih.
"Nećemo je, nijesam lud toliko da dam za lopatu. Potražićemo je u neku drugu prodavnicu."
-"Kad' pronađeš slučajno nešto rijetko, posebno i jedinstveno, uzmi i čuvaj to. Ta je lopata, vidiš, slučajno zalutala tu. Nemoj bez potrebe da ideš dalje misleći da postoji nešto slično tome." Riječi starca koji se zadesio iza nas i u trenutku završetka ovoga što je rekao, okrenuo se i otišao. Daleko od nas, daleko od lopata.
Tako ti je isto i sa ljudima. Sa ljubavlju. Sa svim.