Postoje te noći

Postoje noći kad’ u njima nema mjesta za stvarnost. Dan prođe, nerazumno. Ljudi ništa ne razumiju, a što je najgore, ne razumiju moje ćutanje. Gorivo mog’ svijeta je baš to. Ćutanje. Ali ljudi kao ljudi, ništa ne razumiju.
Postoje noći, kad’ sam umoran od svega. Legnem na krevet, nemajući snage ni da se presvučem i samo gledam. U plafon. Nepomično. Vidim neku tačku. Dvije. Plafon je prijatelj, svakome. Svi razmišljaju zajedno sa njim i on sve tajne zna.
Postoje noći kad’ „odem“ da se družim sa maštom. Tamo nije prazan život. Šaren je, obojan raznim bojma, ispunjen drugačijim ljudima i… Ma drugačije je. Postoje te noći, kad’ nepresvučen zaspem, sa maštom i… Buđenje sve pokvari.