Čudne stvari se mogu naći na ulici

Ne volim mnogo da se krećem mokrim ulicama. Cudna je kiša. Nagrdi ulice tako. Ljepše su bez kišne šminke. Isto kao žene bez njihove.
Šetao sam jednim trotoarom i naišao sam na list papira. Ne obraćem mnogo paznju na ono na šta naiđem na ulici, ali ovaj komad hartije mi je, nekako bio zanimljiv. Bio je to običan papirić, pomalo zgužvan, a mnogo mokar i glibav. Otisci stopala su po njemu. Pa da, ljudi sve gaze pred sobom. Sagnuo sam se i podigao ga. Bio je to sasvim običan papirić, ali neobičan tekst na njemu: „Volim te, iako si kreten. Oprošteno ti je sve. Izvini što sam vikala takva sam. Volim te.“
Ovaj mora da je nesto dobro skrivio, ali bitno je da mu je ona oprostila. Vjerovatno je sad’ on, ono ljut. Muškarac. Kreten jeste, cim je zgužvao i bacio ovu poruku, jer imati ženu koja u četiri rečenice kaže da te voli je bogastvo. Neka je vikala na njega, zaslužio je.
Čudne stvari se mogu naći na ulici. Po kišnoj i hladnoj večeri. E, da je meni naći osobu koja će u četiri rečenice dva puta izgovoriti da me voli, ne bih nikad’ dozvolio sa se naljuti na mene.