Diši

Diši. Duboko diši. To je gorivo tvog' mozga. Duboko udahni i još dublje izdahni. Nahrani ga. To ne radiš često kako treba, pa on ne funkcioniše sasvim. I zato slušaš srce. A, ono griješi. Često. Ma stalno. Ono te vodi. Vodi te nešto što lupa. A, koja je to lupa prihvatljiva? Dišeš li duboko? Zatvori sad' oči. Poslušaj. Ośecaš li kako ti mozak govori? Priśeca li te upravo sad' na greške koje su nastale zahvaljujući srcu? Pa da. Prije se on nije mogao čuti, od lupe, jer tiho govori. Dišeš li? Ma, znam da moraš disati, ali dišeš li duboko? Nije to isto. 
Poslušaj me, svaki put prije neke odluke uradi to što dublje. Kako bi čuo. Cuo tišinu, a ne lupu. Mozak razmišlja, a srce lupa. To im je i funkcija zadata. 
Ne slušaj neobrazovanog sa ulice, nego profesora.