Pisci recepata za sreću

Pišu recepte za sreću. Po svemu sudeći njih uvijek gledaju nekim drugim očima. Sa knjigom u ruci obilaze sve gradske knjižare. Traže onaj zamišljeni svijet u kojem je sve drugačije. Dodavaju malo začina na njihovim receptima. Pisci. Nije bitno čega pisci, bitno je da su pisci. Pisci recepata za sreću. Ali, šti je mnogo interesantno, oni se sami nikad' ne pridržavaju tih recepata. Pogotovo recepata za ljubav. Ne vole da idu po tim nekim pravilima, pa čak ni po pravilima koje su sami iškrabali na parčetu hartije. Desi se ponekad', istina, da neko od njih i krene putem toga recepta, ali vrlo brzo shvati ili pomisli da taj recept uopšte nije dobar, pa ponovo se počinje. Pisanje.

Oni pišu recepte za sreću. Pisci recepata za sreću. Ti možeš da ih čitaš, ali i ne moraš. Da bi stvorio neki recept ne moraš ni biti pisac. Živi. Živi svoj recept. Ako ti se nekad' učini da tvoj životni recept nije onakav kakav si ga zamišljao, ne odustaj od njega. Dodaj malo začina. Samo sa vrha.

A, oni pišu recepte za sreću. Sa knjigom u ruci obilaze sve gradske knjižare. I traže ono najbolje. Za njih. Za sve.