Nije sve u novcu

Bio je brucoš koji je došao u nepoznato. Novi grad, novo mjesto, nova okolina. Znate i sami kako to ide. 
Njegova kuća je bila daleko. Mnogo daleko i čim je u veliki grad došao već prvog' dana je morao da nađe sještaj. Cijene u tome periodu mnogo "skaču", pa je to za njega predstavljalo dodatni problem. Nakon mukotrpnog traganja, pred sami zalazak sunca naišao je na tu jednu kuću blizu fakulteta. Na vratima je pisalo "izdajem sobu stuedntima". Pokucao je na vrata. Nakon par trenutaka i izgovoren "momenat" pred njim se pojavila starija gospođa.
"Izvolite mladi gospodine."
-"Pročitao sam da izdajete sobu. Došao sam da pogledam ako je to moguće?"
"Stuednt si?", reče gospođa kroz blagi smijeh.
-"Jesam. Upravo sam upisao fakultet."
"Viđećemo koliko si student, izvoli uđi".
Soba se nalazila na gornjem spratu kuće i imala je fenomenalan pogled.
"Ovo je tvoj krevet, tu ti je ormar. Možeš da koristiš kupatilo i na gornjem i na donjem spratu. Kuhina ti je takođe na raspolaganju kao i dvorište ako voliš da učiš na otvorenom.
-"Izvinite, ja bih samo da Vas pitam za cijenu", izgovorio je pomalo stidnim tonom.
"Ne prekidaj me", izgovara starica nervozno jer je prekinuo u njenom nabrajanju, "i ono što je bitno da se odma' na početku dogovorimo..."
-"Znam", prekinu je ponovo, "nema glasne muzike, nema okupljnja sa drštvom u kasne sate jer Vi želite Vaš mir, nema životinja..."
"O čemu ti pricaš?", začuđeno i ponovo pomalo nrvozno odgovara.
-"Molim?"
"Nema šta da moliš. Nije ovo zatvor. Ovo je sad' tvoj soba i ti u njoj živiš. raspremi se sad'."
Zaputila se ka vratima sobe i krenula da ih za sobom zatvori, ali je on ponovo prekinuo:
-"Izvinite, a cijena?"
"Mladiću, samo ćeš mi na kraju semestra predati index da pogledam kako učiš. Nije sve u novcu."