Smrt nije žalosna

Nije žalosna smrt, onoliko koliko ljudi to pričaju. To oni tako pričaju, jer ne znaju ništa. Vjeruj mi. Ja mislim da je smrt ljepša od života, a sad' ću ti objasniti zašto. 
Nije smrt žalosna. Žalosniji je ovaj život, ako se i može nazvati tako, jer mnogi ljudi ne žive do posljednjeg' dana. Śedi u parku ili na nekoj terasi i posmatraj. Ljude. Samo ih pogledaj na šta liče. Mnogi su puni kompleksa i od kad' kroče nogom van kuće, pa do kad' se opet vrate, hodaju zgrčeni vodeći računa 'oće li ih ko pogledati ili kako će ih ko prokomentarisati. Žive za druge, ne za sebe. I kakav je onda to život? I da li je? Pogledaj ih. Mnogi od njih i ružno hodaju, baš radi toga. Ružno komuniciraju. Danas je nenormalno sresti osobu koja ima kulturan riječnik i osobu koja poštuje sagovornika. Izgubljeni su. Ne znaju ni oni zašto. Ni đe idu. Ni koliko će još tako. Nije smrt žalosna onoliko koliko pričaju. Vjeruj mi. Žalosnije je dosta toga što se dešava oko tebe. A, možda i u tebe. Samo śedi i posmatraj. Posmatraj šta je postao humor. Nečija bol. Nečija nemoć. To je žalosno, a ne smrt. Samo śedi i sve ćeš shvatiti.
Nije žalosna smrt, onoliko koliko ljudi to pričaju. Vjeruj mi. Žalosna jeste možda za porodicu i bližu okolinu, ali za pokojnika nije. Dok svi ostali plaču, on se smije, jer je otišao sa polja žalosti i odlazi neđe drugo. Ja mislim da je tako. Većina ljudi je već umrla, čim se rodila.