Metla

Sretoh danas u hodniku metlu. Onako, fino položenu na podu. Nemoj misliti da ću sad' da pišem kako sam se ispričao sa njom jer, kao prvo nijesam toliko odlijepio, a kao drugo metle ne mogu govoriti. Nego...
Čim sam je ugledao, znao sam da je neko čisto sa njom. Logično. Neće kuvati ručak. Prljavštinu, prašinu i ostale bacile ta metla je pomela. Odbacila i istjerala iz doma. Da znaš da je ta metla korisna stvar. 
Isto tako vremenom u čovijeka se stvara jedna vrsta metle. Makar bi tako trebalo biti. Kod mene je tako, za tebe ne znam. Sve što sam stariji imam manje vremena za loše ljude. Lošu muziku, knjige, stvari, ma sve loše. Sve to loše "metem" iz života. Pogotovo te "prijatelje". Za šta će mi obični bacili od ljudi? Za idiote baš nemam vremena. Pogotovo za one koji lažu, izmišljaju i one " usisivače" energije. Usisavaju samo tu negativu. Sve to "metem". Što sam stariji, to sam zadovoljniji. Srećniji.
Ja sam stvorio tu svoju metlu, a nadam se da si i ti. Ako nijesi, nikad' nije kasno.