Daćete mi jednu

Bilo je hladno januarsko jutro. 
Na hladnim pločnicima dalekog' grada postavljeni su razni štandovi. 
"Šta je sve ovo", upitah jednu prolaznicu.
-"Magična pijaca", odgovorila je i hitro nastavila ka jednom štandu. 
Magična, poput onih u "Harry Potter"-u. Stavio sam ruke u džepove i krenuo u obilazak. Počeo sam od onog' na kojem je najviša gužva. 
"Jeftino napitak da postanete magnet za novac..." Pa da. Tu su ljudi najviše i bili.
"Izvini mladiću, da nećeš kilo mašte? Posebna cijena za tebe?", uoita gospodin sa štanda pored.
-"Ne hvala. Imam dovoljno". I nastavih dalje.
Prodavali su iluziju, snove, tajne, razne moći, čarobne napitke...
"Eno se postavlja štand sa zvijezdama, idemo tamo" povikaše i masovno kao dtampedo podivljalih životinja zagalopiraše ka tamo. Odoh i ja. Odvojeno. Sa rukama u džepu. Pošao sam iza, kod prodavca i upitao ga šta prodaje. Nibe se ljutio što sam došao preko reda. Vidi da sam novi.
"Zvijezde padalice prijatelju. Uzmeš, zamisliš želju i to je to."
-"Daćete mi jednu."
"Jednu?, upita me i kroz smijeh reče: " Pa ljuti njih uzimaju na kila.
-"Meni ćete dati jednu ako može. Jer želim jedan moment da se vrati. Na onoj klupi. U onom' parku.
Pružio mi je jednu. Drugačiju od ostalih. I rekao da mu nijesam ništa dužan.