Decembar

Decembar kao decembar zna da bude ponekad' težak za podnošenje. Sruči se na tebe sve ono što nijesi postigao tokom godine, pa od sebe očekuješ nešto novo u narednoj. Očekuješ recimo jačeg sebe. U nekom' decembru shvatiš možda ono što ti je trebalo davno stići do glave. Ili jednostanvno ne shvatiš pa u narednoj godini ponovo ideš i guraš dalje. 
Da li sam ja shvatio? Možda jesam, a možda i nijesam. 
Život je sat. Jedan ogroman sat koji se svakog' trenutka može pokvariti. Kakviminuti, kakve sekunde, u tom' satu se nalaze davanje i praštanje. U tom životnom satupostoji mehanizam koji je sastavljen od učenja. Životnog' učenja. Ja sam od onih likova koji uče na svojim greškama. Ne brojim ništa dok "mene ne opekne". Volio sam i davao sebe u svemu. Bez granica. Praštao sam onima koji bi mi namjerno podmetnuli nogu, kao i onima koji bi napravili nešto sasvim nenamjerno.
Decembar kao decembar zna da bude ponekad' težak za podnošenje. Pogotovo ovako, pred kraj. Ja nijesam naučio da igram nepošteno. Da varam, zaobilazim... Nijesam naučio da igram bez iskrenosti. "Ili igraj ili ne igraj", ja sam onaj koji je igrao, dok je druga strana uvijek igrala. Ali bez iskrenosti.
Da li sam ja shvatio? Možda jesam, a možda i nijesam. Znam samo da... Kad' pogledam sebe nijesam daleko dogurao za razliku od nekih. Ja i dalje stojim na mjestu, običan momak, sa neobičnim snovima. Nijesam daleko stigao. Što se tiče prijatelja mogu ih izbrojati na prstima jedne ruke.
Ne znam da li sam shvatio, možda jesam, a možda i nijesam. Ali bitno je biti srećan. Truditi se biti srećan, ako ništa drugo. Ja sam uspio da sačuvam ljubav i dijete u sebi. Koje tumara ovim bezdušnim svijetom. Naučio sam da sanjam i radujem se nečemu što dolazi.