Do dna flaše

"Šta najviše boli?", upitao je profesor držeći predavanje. 
Mnogi studenti su nabrajali svakakve vrste predmeta, oružija... Vrste metaka, bodeža...
"Pa dobro... To se nikad' ne može tačno znati, nema odgovora ali..."
-"Tuga."
"Molim kolega?", upita studenta koji ga je prekinuo.
-"Najviše boli tuga."
Tišina. Niko nije progovarao par trenutaka dok on nije nastavio:
-"Razara iznutra. Grebe dušu i čupa srce. Od metka ili pogineš ili ostaneš živ i rane zarastu, ali od nje... Ona ne prestaje da boli.
"Da li to, mladi kolega zavisi od veličine tuge?", upita profesor spuštajući naočare na pola nosa.
-"Svaka tuga je jednaka. Ne postoji mala ili velika. Nije ona kao bodež."
"I kolika je?"
-"Duboka."
"Koliko duboka?"
-"Do dna flaše. Pretežno."
"A za one koji ne piju?"
-"Njima nema pomoći. Čak ni na trenutak."