Upoznao sam nekog' ko je smijehom obarao sa nogu

Iako formalno još uvijek traje ljeto, ono je nas izgleda napuštilo. Makar u večernjim satima. 
Hladno je bilo da smo preko majica kratkih rukava morali ogrnuti nešto malo toplije. Ja i moj drug dok smo se nalazili na terasi kafića tik uz ulicu. Niko na terasi nije bio osim nas dvojica. Kasno je i bilo, radno vrijeme lokala je već odavno prošlo. Ali, mi smo stalni gosti pa su nam na raspolaganju stolice čak i kad' ne rade. Ja sam držao noge preko žandinjere sa cvijećem i posmatrao u gradski trg ispred sebe koji je u izgradnji. U debeloj noći pojavila se đevojka niodkuda. Poznavala je mog' druga pa je on pozvao da nam se pridruži. Bilo joj je simpatično kako su na cijelom trgu samo dva momka koji su zauzeli stolice, podigli noge na žandinjere i posmatraju mukli grad pred sobom. I u pravu je bila. Dok nije došla ona samo smo bili nas dvojica. 
I tako je otpočela zajednička priča. Tako sam sasvim slučajno upoznao i nju. Osobu koja je imala nagrđen život. Ali i dalje je zračila. Imala je tak osmijeh na svom licu. I majku i oca je izgubila u ratu. Još dok je bila mala. Brat jedinac je bio mnogo stariji od nje. "Otišao je po zla putu" kako ona kaže. Nije ga ni viđela ko zna koliko godina. U inostranstvu je. Ni ne interesuje se za nju. Podizala je bliža porodica. Malo tetka, malo stric. Pa onda je kasnije nastavila sama. Sama kroz život. Bez iđe ikog'. Sve te probleme savladavala je smijehom. Pronalazila je razloge za sreću. Tražila ih je tamo đe bi drugi pomislili da ni ne postoje. 
Zainteresovala me, pa sam sve pažljivo slušao. A ona se raspričala. Valjda to tako biva ponekad'. Mora čovjek da "oduši". Najviše je povrijedila ljubav. "Cijelog' života sam tražila osobu koja bi mi bila samuptnik u ovom kratkom životu. Život je kratak. Jedan loš trenutak i nema te, jedan pogrešan potez i ode", izgovarala je zamišljeno ne posmatrajući nas. Već trg ispred sebe. Niko nikog' nije posmatrao. Slušali smo se. "Imam tužnu dušu što je i normalno. Smijeh je odbrambeni mehanizam i ponekad' joj nađem sreću. Ali... Jedan zagrljaj je dovoljan za dušu. Ako grli onaj koji i dušu ljubi. Nijesu umjeli."
Promijenila se tema, pa je sve otišlo drugačijim redosledom. Znate i sami kako to ide. Nego... Ja sam sasvim slučajno upoznao nekog' ko je zračio. Nekog' ko je privatio situacije i nastavio dalje bez obzira na sve. Upoznao sam nekog' ko je smijehom obarao sa nogu. A koga je ljubav uspijela oboriti. Pa najviše pati zbog nje.